Pop pje­va­či­ca Ti­ja­na Dap­če­vić već še­sna­est go­di­na uži­va u sklad­noj ve­zi sa Mi­la­nom Dap­če­vi­ćem s ko­jim je de­ce­ni­ju i po u bra­ku, a sed­mo­go­di­šnji sin Vuk pred­sta­vlja kru­nu nji­ho­ve lju­ba­vi. Kao ma­ma jed­nog osnov­ca, svo­ju pa­žnju usmje­ri­la je na pra­ve vri­jed­no­sti, nje­go­vo ško­lo­va­nje, brač­ni ži­vot sa su­pru­gom, ali i is­kre­ne pri­ja­te­lje ko­ju su joj iz­u­zet­no va­žni. To­kom pro­šle go­di­ne do­ži­vlja­va­la je sa­mo li­je­pe stva­ri, jer se nje­na se­stra i pje­va­či­ca Ta­ma­ra To­dev­ska uda­la, ob­ja­vi­la je ne­ko­li­ko slu­ša­nih sin­glo­va, ali i uži­va­la u broj­nim li­je­pim tre­nu­ci­ma sa po­ro­di­com.
U po­sled­nje vri­je­me če­sto od­la­zi­te u Sko­plje, bu­du­ći da ta­mo ži­vi va­ša se­stra Ta­ma­ra ko­ja je u dru­gom sta­nju.
- Već sam lu­da tet­ka. Što ne mo­že kod ma­me, tet­ka će do­zvo­li­ti. Vra­ti­ću joj sve što je ona me­ni ra­di­la sa Vu­kom. Već sam ku­pi­la kre­ve­tac, ko­li­ca i pot­pu­no sam ble­sa­va, jer ka­ko uđem u pro­dav­ni­cu, po­ku­pim sve kao ok­to­pod. Svi su uvje­re­ni da ona no­si dje­voj­či­cu, Ha­nu, a ja je­di­na tvr­dim da će bi­ti dje­čak. Po­red to­ga što smo pro­šli i 4 i 5 D pre­gle­de, si­gur­na sam da će bi­ti dje­čak.
Je­ste li za­do­volj­ni nje­nim iz­bo­rom part­ne­ra?
- Svi smo sreć­ni što je na­šla čo­vje­ka za cio ži­vot ko­ji je vo­li i po­štu­je. Ta­ma­ra se ba­vi mu­zi­kom i stvar­no je ri­jet­ko u da­na­šnje vri­je­me na­ći ži­vot­nog sa­put­ni­ka ko­ji te ra­zu­mi­je i po­dr­ža­va.
Ka­da se Ta­ma­ra po­ro­di, da li će­te na du­že oti­ći u Sko­plje?
- Na­rav­no. Od ka­da se uda­la, a po­go­to­vo ot­ka­ko je u dru­gom sta­nju, če­šće idem u Ma­ke­do­ni­ju. Na­i­me, Ta­ma­ra je pri­je če­sto do­la­zi­la u Be­o­grad na ne­ko­li­ko da­na, ali sa­da ne mo­že. Pred No­vu go­di­nu Vuk i ja oti­šli smo ta­mo i iz­ne­na­di­li je, a ona je re­kla ka­ko ni­sam nor­mal­na i da joj vi­še ne pri­re­đu­jem ta­kve stva­ri jer je trud­na.
Vaš sin Vuk pro­šle go­di­ne kre­nuo je u pr­vi raz­red, ka­ko se sna­šao i je­ste li za­do­volj­ni ka­kav je đak?
- Ve­o­ma sam za­do­volj­na. U pr­vo vri­je­me bio je pa­kao, jer mno­gi psi­ho­lo­zi tvr­de da dje­ca ne­ma­ju ve­ći stres od onog ko­ji iza­zi­va po­la­zak u pr­vi raz­red. On je sa šest i po go­di­na kre­nuo u ško­lu i ka­da je bio na te­sti­ra­nju, psi­ho­log je re­kao ka­ko ne mo­že da od­re­di da li je men­tal­no jed­nak dje­te­tu od de­vet ili de­set go­di­na, ali emo­ci­o­nal­no još ni­je kom­plet­no zreo. Po­mi­sli­la sam, ne­će ni­kad ni bi­ti jer je mu­ška­rac, sa­mo ne­ka je živ i zdrav, lju­bi ga maj­ka. Ali, sa­da je sve u re­du, a uči­te­lji­ca je vi­še ne­go za­do­volj­na. Ona je za­i­sta div­na i ka­da je o njoj ri­ječ, upa­la nam je ka­ši­ka u med. Upi­sa­li smo ga u dr­žav­nu ško­lu ko­ja je pro­gla­še­na za naj­bo­lju u Be­o­gra­du.
Stal­no vam je tra­žio da do­bi­je bra­ta ili se­stru, da li i da­lje in­si­sti­ra na to­me?
- Ne od­u­sta­je. Ob­ja­sni­la sam mu da će do­bi­ti se­stri­cu od Ta­ma­re, ali on ka­že: Do­bro ma­ma, ali to je 442 ki­lo­me­tra da­le­ko od Be­o­gra­da, tač­no zna ko­li­ko je uda­lje­no. Svje­stan je da je da­le­ko, ali ipak će ići da je gle­da, pa­zi i ču­va.
Je­ste li vi i Mi­lan raz­mi­šlja­li o dru­gom dje­te­tu?
- Stal­no raz­mi­šlja­mo o dru­goj be­bi, ali fo­ra je u to­me da se ta­ko ne­što ne­će do­go­di­ti ka­da ja to po­že­lim ne­go ka­da ovaj in­že­njer sa pla­vim oči­ma od­o­zgo od­lu­či.
Pro­šle je­se­ni u štam­pi se mno­go pi­sa­lo o va­ma i Mi­la­nu, od to­ga da ste ima­li kri­zu u bra­ku pa sve do kon­kret­nih na­vo­da da će­te se raz­ve­sti, šta je bio po­vod?
- Ja sam sve ma­lo za­mije­si­la, to je bi­lo u tre­nut­ku ka­da su mi se de­ša­va­le div­ne stva­ri: se­stra mi se uda­la, iza­šao mi je singl sa Fraj­la­ma i bi­la sam po­zva­na na Sa­ra­je­vo film fe­sti­val kao je­di­na oso­ba ko­ja ni­je iz svi­je­ta sed­me umjet­no­sti. I on­da me je po­zva­la jed­na no­vi­nar­ka i pi­ta­la da li se raz­vo­dim jer Mi­lan ni­je bio na Ta­ma­ri­nom vjen­ča­nju. Uz­gred, on je ta­mo za­i­sta bio, a fo­to­gra­fi­ja je iza­šla u ma­ga­zi­nu Sto­ri, pa sam re­kla: Da, raz­vo­dim se i spu­sti­la slu­ša­li­cu. Ni­je­dan brak ni­je ide­a­lan, pa ni naš. Po­sto­ji mi­li­on uspo­na i pa­do­va, ali ka­da ma­lo bo­lje raz­mi­slim, mi smo dvo­je lju­di ko­ji se vo­le, a iz lju­ba­vi smo se uze­li i do­bi­li Vu­ka.
Za­jed­no ste še­sna­est go­di­na, ka­ko ste uspje­li da odr­ži­te svoj brak?
- Da znam re­cept, na­pi­sa­la bih knji­gu.
Ka­žu da lju­di po­di­žu prag to­le­ran­ci­je on­da ka­da do­bi­ju di­je­te, da li je ta­ko bi­lo i kod vas?
- Obo­je smo po­di­gli prag to­le­ran­ci­je jer pri­pa­da­mo ka­te­go­ri­ji lju­di ko­ji ne sta­vlja­ju pro­blem pod te­pih i ka­da se de­si ne­ki ne­spo­ra­zum, in­si­sti­ra­mo na to­me da ga od­mah ri­je­ši­mo. Sjed­ne­mo i raz­go­va­ra­mo i do sa­da ni­ka­da ni­smo mo­ra­li da tra­ži­mo struč­nu po­moć ili da ide­mo u brač­no sa­vje­to­va­li­šte. Do­volj­no smo zre­li i od­ra­sli, sve mo­že­mo za­jed­no da ri­je­ši­mo.
Ko­li­ko vam zna­či nje­go­va po­dr­ška u po­slu? Če­sto ide­te sa­mi na jav­ne do­ga­đa­je i dje­lu­je­te kao da ste ja­ki, ali ne­ko ko vas ma­lo bo­lje po­zna­je vi­di da vam je iz­u­zet­no va­žno Mi­la­no­vo mi­šlje­nje i pri­su­stvo.
- Na­rav­no. Mo­žda ne­ko­me dje­lu­je da su mo­ja le­đa do­volj­na, ali su ipak ma­la i da ne­mam Mi­la­na da se na­slo­nim na nje­ga, ne bih mo­gla da funk­ci­o­ni­šem.
Ka­da smr­ša­ju, že­ne to obič­no ra­de za­to što na­mje­ra­va­ju da ne­što pro­mi­je­ne u svom ži­vo­tu, šta ste vi že­lje­li?
- Htje­la sam da poč­nem da no­sim suk­nje i ha­lji­ne ko­jih imam u ogrom­nom bro­ju, a ni­sam mo­gla da ih ob­u­čem. Uspje­šno sam pri­kri­va­la vi­šak ki­lo­gra­ma i bi­la ubi­je­đe­na da od gar­de­ro­be još je­di­no džak mo­gu da no­sim. Ipak, uči­ni­la sam to zbog zdra­vlja jer sam ima­la po­vi­šen ho­le­ste­rol i še­ćer.
Šta vas či­ni sreć­nom?
- Ma­le stva­ri. Sreć­na sam ka­da se smi­jem i uko­li­ko su svi oko me­ne zdra­vi i ve­se­li.
Na ko­ji na­čin na vas uti­če ras­po­lo­že­nje dru­gih lju­di?
- Na­u­či­la sam da ne pri­mam to­li­ko ne­ga­tiv­nu ener­gi­ju. U da­na­šnje vri­je­me ne­sta­lo je čo­vje­ko­lju­blje, em­pa­ti­ja i ra­zu­mi­je­va­nje. Vas­pi­ta­na sam da sva­ko­me po­mog­nem, ali vre­me­nom shva­tiš ka­ko ne mo­žeš svi­ma iza­ći u su­sret.
U po­sled­nje vri­je­me po­slov­no ste ve­o­ma an­ga­žo­va­ni, šta je to no­vo što pu­bli­ka od vas mo­že da oče­ku­je?
- Za­jed­nič­ka nu­me­ra sa Fraj­la­ma iza­šla je pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci, a i na ovom al­bu­mu bi­će do­sta du­et­skih pje­sa­ma. Ta­ko­đe, imam i mno­go so­lo nu­me­ra ko­je su već sni­mlje­ne to­kom po­sled­nje dvi­je go­di­ne. Tu je i du­et sa Pa­vlom De­ja­ni­ćem, mla­dim pje­va­čem iz Šap­ca ko­ji je bio dru­gi u tak­mi­če­nju za Pin­ko­ve zvi­je­zde. On obo­ža­va ro­ken­rol i ži­vi ta­kav na­čin ži­vo­ta. Ura­di­li smo i spot.
U Sko­plju ste ne­dav­no uče­stvo­va­li na dva kon­cer­ta, da li vas je to na­tje­ra­lo da in­ten­ziv­ni­je raz­mi­šlja­te o so­li­stič­kom na­stu­pu u Be­o­gra­du?
- Ak­tiv­no raz­mi­šljam o kon­cer­tu, jer sam već pet­na­est go­di­na na sce­ni. Ne sa­mo da sam to za­slu­ži­la, već i fa­no­vi ko­ji želj­no iš­če­ku­ju moj no­vi al­bum. A.Š.


Album u junu

Pi­sa­lo se da ste pro­mi­je­ni­li ža­nr, pre­šli u na­rod­nu mu­zi­ku i sni­mi­li jed­nu ta­kvu pje­smu?
- Ot­pje­va­la sam nu­me­ru ko­ja će se na­ći na al­bu­mu, to ni­je na­rod­njak, ali je eks­pe­ri­ment. Kom­po­no­vao je De­jan Ko­stić ko­ji je do sa­da ra­dio sa­mo za na­rod­nja­ke i pro­ba­li smo da ura­di­mo ne­što što je tren­di, a opet da ima ve­ze sa mnom.
U kom ma­ni­ru će bi­ti vaš no­vi al­bum?
- Eklek­ti­ka, da­kle bi­će sa­či­njen od ne­ko­li­ko žan­ro­va. Pla­ni­ra­la sam da al­bum ob­ja­vim u apri­lu, ali do­šla sam do za­ključ­ka da je naj­bo­lje da iza­đe u ju­nu, kao i pret­hod­nih pet.